Da Vas prisjetimo na našeg veleučitelja i jedino svitlo našeg politričkog života, Ekipa Inih sa Ovoga Svita prenosi Vam Šunjin tekst iz 1993. (sličice smo mi dodali pa ko će se idit neka ga):
"FERATA ZA BLAGOSTANJE
Zalipija san nos uz televiziju i guštan. Beskrajno guštan. Ne pada mi na pamet izać iz kuće. Di ću kad jeman doma zabave na pritek?
Lipo sidin doma, užgen televizor i prid menon defiliraju duzine kandidati za županijski sabor. Sve učen, pametan svit od kojega moš svašta čut i naučit. Istina je, jema ji koji i perkusataju, puca jin svaka i malo složena rečenica pa kotrljaju, rastižu, potižu, gube i traže riči, očito da nisu jemali prilike za javne slobodne istupe, još nosidu opterećenja iz vrimena jednoumja ali ipak i ispod te kore probijaju friške, slobodne spasonosne riči.
Svi judi – pametni!
Zapravo san i zadivjen koliko u nas jema pametnoga svita koji zna sve, koji sve more rišit. I to u svima strankan.
Lako li je Ervaskoj kad jema ovake pametne jude!
Svi bidu ka od šale rišili probleme izbjeglica i prognanika. Vratili bi ji u njijova mista, u još boje kuće, dali bi jin bespovratne kredite, stvorili jin još boje uvjete života. Rat bi završili i mir uspostavili u kvarat od ure. Dakako svi bi zbrinuli na prvo misto dicu i famije domobrani pali u domovinskome ratu, svi bi smista zaposlili vojnike koji se vraćaju sa bojišti. Ne samo to, nego bi lako rišili pitanje nezaposlenosti.
Ako ne bi sad, onda kad će?
Još je puno mladosti na bojištima, a zemju triba obnavjat, gradit ceste, mostove, željezničke pruge, srušena sela i gradove. Ako sad nima posla, onda i k vragu nikad ga neće ni bit. Svi kandidati smanjili bi poreze i dažbine, digli plaće, dakako kad bi oni bili izabrani vratili bi narodu staru štednju i izjednačili je s novon, stvorili bidu socijalnu državu, davali bi bolesnicima mukte dekote, učenicima i študentima mukte školovanje. Pravnu državu i demokraciju ne triba ni spominjat.
Slušajući ji pari mi se da čujen moga pokojnoga prijateja staroga ribara Šanta koji je govorija kako bi on da je kraj usrićija cili narod, štampava bi pineze i dilija narodu, neka svak ji, pije i gušta boga svoga.
I kad bi svak jema koliko oće, nikor ne bi iša ni u štrajk ni u demonštracije a nekmoli poć u rat! Šanto je bija ribar, nepismen ali jema i ekonomisti i financijski doturi koji su pobornici Šantove ricete. I sve stranke znaju sve, nima za nji problema, osin za stranku koja je na vlasti. Dakako, i ona je sve znala dok nije došla na vlast ali čin je zasila, možjani su već drukčije radili.
Nikad daje od Evrope
Za bit pametan mora se bit u oporbi i borit se za vlast.
A kad bi vlast osvojija, onda ti pamet više ne triba. Ča će ti pamet kad je sve u tvojin rukan i vojska i policija i banke i štamparije i sud i zakoni i naredbe.
Drago mi je slušat izborna obećanja naši stranki.
HDZ jema uvik najlipše izborne slogane.
Za prošle izbore obećala je narodu Put u blagostanje.
Onda kad je to obećano prosječna plaća bila je stoiosandeset maraka, sad je sto i deset.
Po putu u blagostanje nestalo je, ispalo je 70 marak! Lako je šta se danas troši puno manje mesa, voća, povrća, mlika ali troši se i četrdeset posto manje kruva nego kad je počeja put u blagostanje.
Ko je ikad moga promislit da ćemo bit i kruva žejni.
A svit da će se dizat u četiri bota noću i vatat filu za crni jeftini kruv.
A di je obećana Evropa? Nikad, nikad nismo bili daje od nje! Čuju se nove predizborne parole, još žešća obećanja.
ŽIVOT U BILO KOJEMU DIJELU ŽUPANIJE MORA POSTAT PRIVLAČAN!Sve naše muke će svršit. Još malo i život će bit ne samo bogat nego i privlačan, idiličan.
Neće letit kuće u ariju, ni tonobili, neće bit mita i korupcije, ni terorizma, dosta je glasat za našu stvar i spasili smo se.
Fala bogu da ni ja neću ostat na zadnjoj jebenoj krvavoj štaciji, uskočit ću u vlak blagostanja koji će me odvest u privlačnu zemju.
Još samo malo...
Samo nemojte nas jopet zajebat pa nas iz vlaka izbacit u pustaru di ćemo vikat: KRUVA I RADA!
Da mi je znat koliko će dugo putovat ti vlak blagostanja koji nas vodi u privlačnu zemju. U jednu našu kulturnu odnosno naučnu inštituciju svi zaposleni su doturi nauka.
A po radnoga vrimena diretur stoji u fermu isprid zahoda. Vata lupeže.
Lupeži ametice haraju. Svaki dan. A kredu kartu od konduta!
Bidan lav u zoološkome vrtlu na Marjanu. Mi na putu u blagostanje a on jadan krepa od gladi. Druge beštije tigre, leoparde (ča smo već jemali) pribacili smo u Zagreb jer in je pritila sudbina lava.
Pri sedandeset godin kad je otvoren muzej na Marjanu Split je bija mali gradić težaka i ribara. I moga je ranit ti par beštij.
I sedandeset godin i je ranija.
Danas nima okle. Ko će dat za meso a nima ni za kruv?
A Zagreb je metropola, u Zagreb će se uvik ča nać da dalmatinski lavi i leopardi mogu ča prigrist.
Biračima je lako!
A po ulican sve je više pas-lutalic. Čak i rasni gospodski pasi koje su gospodari napustili jer ji ne moredu ranit.
Jema bit da se ferata koja će nas odvest u blagostanje još nije uputila. Bit će da se još sastavja, kompletira cila duga kompozicija.
I dok uvati forcu gre malo curik. Već smo se vratili otprilike di smo bili za vrime I svjetskog rata. Ali kad posli ovi izbori krenemo, kad se zalaufamo, šibat ćemo brzo, priskakat štacije i za čas stić u obećanu zemju. Ne kruva i rada nego bit će i mesa za jude i beštije.
Evo sad ćedu kandidati govorit. Gren užgat televiziju, ne bi tija da mi ča uteče!!
Biračima je lako.
Ne triba jin se ni sekundu mislit za koga glasat. Svi su pametni, svi su pošteni, svi znaju sve i svi će sve naše probleme i muke lako rišit.
Za koga glasa da glasa ne moš falit! Svi će nas odvest tačno onamo di miritamo bit!"
MILJENKO SMOJE
