KAKO "OVI SVIT" DOŽIVLJAVAJU U HRVATSKOJ, PREKOGORSKIM I PREKOMORSKIM ZEMLJAMA?

Po onome što kompjutor pokazuje vidi se da nas čitaju u Hrvatskoj, ali i u prekogorskim i prekobarskim zemljama. Pratu pomno i oslihaju šta u nas ima novo. Ko priča pizdarije, ko laje, a o ostalom da i ne govorimo. Naročito smo praćeni u Americi. Dobro je ako li nas pratu naši, neka ih nekako ćemo se razumit, ali ako nas pratu oni drugi šta nisu naši i ne razumu naški, šta i kako im poručit, kad mi neznamo govorit, a kamoli pisat po njiovu. Mi se je trudimo biti više smišni nego ozbiljni, ali to razumit može samo naš čovik, a ne i amer, koji nema pojma ni di smo a kamoli da bi razumija naški.

Ma možda tajna pračenosti "Ovog svita" u Americi leži baš u anglosaksoncima. To bi moglo biti isto kao kad se na telviziji prvi puta prikazivalo "Malo misto". Onda je Smoje putova, a put ga je nanija u neko misto u Bosni di svit nije rič razumija od onoga šta se u seriji govorilo. Kad su ga ugledali Mujo i Haso mu prišli i rekli: "Kurca ne razumimo, ali puno nam je smišno!". Ćini mi se da se baš u tom krije i naša čitanost od starne anglosaksonaca koji ne znaju hrvatski, ali i od onih koji ga znaju a pripadaju sekti politričara u samoj Hrvatskoj.

Da nam takvi ne bi ostali uskraćeni posvetili smo im:

POSTOJI LI VELIKI BRAT, TKO JE, DA LI JE SAM ILI IH JE VIŠE I AKO IH IMA JESU LI TO TOPLA BRAĆA

Upravo smo primijetili da je blog jako pregledavan svaki put kada nešto objavimo. Baš tada u roku od par minuta. Čini nam se da se tu radi o nekoj automatici. Posebno nam je aktualan "veliki brat", ali ne onaj iz Amerike već naš lokalni, kojega se velikim može zvati samo zbog visine i velikog dometa u dostavi TOP SECRET stavki novinama.

Bilo kako bilo ovim putom pozdravljamo našeg velikog brata, točnije bi bilo reći, obzirom na količinu svega što se mora znati, da se tu radi o "velikoj braći", a kako vidimo oni osobno nikom ne žele nauditi, samo žele znati, biti upućeni i načitani, te možemo zaključiti da se radi o dobrim, mirnim i toplim ljudima, koji se drže kao braća, riječju prava velika "topla braća".

BOLJE LAJAT NEGO GOVORITI PIZDARIJE

Par zadnjih dana nisam svoj. Štuf san, više ležin nego li hodam. U glavi mi je košmar, puca, siva u njoj, kada se sprema neka nevera. Halucinajen. Vrime je dnevnika. Tija bi ćuti najnovije vijesti. Ima li moje stanje kakve veze sa vrimenom. Užgen televizor. Vrti se zemaljska balota na ekranu. Sad će vijesti. Napinjen se da išta ćujen. U glavi tutnji. Evo i spikerica nešto govori, a ja ništa ne ćujen samo ka neki lavež. Tresen glavon, mučin se razaznati koje riči kazuje dok otvara usta, ali uzalud čujen samo lavež.

Isprva san se pripa. Ajme ljudi biće san popizdija. Gotovo je. Sviršija se pametni dio moga života. Sad san rebanbija i gotovo je. Šta san živija, ka čovik, živija san, a šta nisan i neću. Onda san se malo primirija. Prova se zbrojiti i razmisliti.

Ma čekaj govorin sam sebi. Prije dok sam sve čuja šta su govorili u vijestima cili bi se iznervira. Nikad ništa tu nije bilo lipoga, pozitivnoga, ako i je trajalo bi samo dok ne završe vijesti i vrati se svakodnevnica. Sada se bar ne nerviran. U tintari mi lajanje čak ima i neku melodičnost. Umiruje. Ka da mi priroda na uvo piva. Svakako je ugodnije od tumačenja osobnog bankrota ili ovršnog zakona ili propasti naše monetarne politike, ili poreza na porez, ili deračine pokradenih radnika ili kataklizmičkih vremenskih prognoza i sličnih pizdarija.

Moga bi se ovon situacijon i obogatit. Izmislit neki uređaj koji bi za vrime vijesti sve šta se tamo izgovori pretvara u milozvučni lavež pasa.

Možda bi jednostavnije bilo, da se ne mučin tim izumima, nego da se to riješi na višoj instanci. Na primjer da urednici na televiziji onoga koji počne govoriti pizdarije lipo zamole da umjesto toga nastavi lajati, jer je za svekoliko pučanstvo bolje i zdravije slušat lajanje, a i ti koje bi se tako nešto zamolilo s vremenom bi uvidjeli da je bolje lajat nego govoriti pizdarije.

Ajme judi skužajte, tek san sada vidija da je uređaj već izmišljen. Navodno ga samo triba metniti svakome kada ulazi u studio, pa kad taj krene pizditi, on ga transformira, pa nek pizdi do mile volje, a mi lipo vidimo njega i ono šta izgovora u transformiranom obliku. Još samo da ispod slike napišu tko laje da ga bolje upamtimo, kako bi na izborima za naj-lavež znali za koga ćemo glasovati.

RAFALNO OPOREZOVANJE IMOVINE, POSEBNO NEKRETNINA ILI MOBITELA (bumo videli)

Evo opet nam najavljuju porez na nekretnine. Razlog je to što hrvati imaju puno nekretnina, a malo rade, pa porez na rad treba smanjiti jer se ionako od njega ne može napuniti državna kesa.

Nejasno je samo zašto se ne najavljuje porez na imovinu, već samo na jedan njen segment. Posebno je nejasno zašto baš na nekretnine, kada hrvati znatno više od nekretnina imaju mobitela.

S obzirom na to da je u Hrvatskoj sva imovina koju njeni stanovnici posjeduju, prethodno, a vrlo često i višestruko, oporezovana i oni pri njenoj nabavi nisu imali ama baš nikakve porezne olakšice na plaće ili slično, to je evidentno da se tu radi o dvostrukom oporezivanju, osim ako će država prije uvođenja poreza na imovinu do sada plaćeni porezi sa zateznim kamatama vratiti onima koji su ih platili pri nabavi i stvaranju (cigla po cigla soba po soba itd.) imovine.

Kako su i mobiteli imovina to je najbolje da se isti oporezuju, tako da svatko tko posjeduje mobitel na to plati npr. dvije tisuće eura godišnje pod prijetnjom da ga se u protivnom dovede u zoru pred zid, a grupa ovrhovršitelja da ga rafalno ovrši.

Odgovor na pitanje kako se postaviti potražite u stihu:

Ustave, ustave, ustave, nek se nameti zaustave. 

Na kraju mi se čini da nam mogu oporezovati:

što požele.

ŽELIMO VAM DOBAR I LIJEP GODIŠNJI ODMOR ODMAH, A NE KAKO BI REKLI NAŠI POLITRIČARI, KADA IZAĐEMO IZ KRIZE

Naime kada izađemo iz krize, u koju smo ušli tko zna zašto, (naravno da ne znaju oni koji uživaju u Plavoj travi zaborava, ali oni koji dirinče od jutra do sutra i te kako to dobro znaju, a ako neki od njih ipak neznaju evo, mi ćemo im reći: U krizu smo ušli jer su nas zajepali i tamo poslali naši politričari, a mi, koje je najbolje opisao, u svom obraćanju Bogu, župnik iz Malog Mista: "Ovce si mi dao ovce ti vraćam", poslušno smo ušli u tu krizu, tj. u posrnuli period, nekad perspektivne i potencijalima ispunjenje, a sada opljačkane i ogoljene zemlje Hrvatske.

Upravo zbog toga potreban nam je svima odmor i odmak od onoga što smo u toj krizi zatekli i od onoga što je ona potom iznjedrila: amoralnost, častohleplje, poltronizam, gadosti borbe za uvaženost, guzčarstvo svake vrste, beskonačno sjedenje uz kavu za radnog vremena, obavljanje svojih poslova za radnog vremena, mržnja prema svakom obliku sitne uspješnosti koju se još uvijek, na vrijeme, može uništiti, a plaženje pred onom koja djeluje neuništivo, premda je napuhana balonima kreditnih linija.

I da dalje ne duljim evo Vam pravog oduška od svih tih nedaća i za njih odgovornih jebivjetara.

Za ovu video montažu možemo i trebamo zahvaliti gospodinu Marku Vrapcu Boškoviću. U ime svih Bošku hvala od srca.

No ovo nije sve ima još:

Pozdrav svima do skorog čitanja. Čitajmo bar jedni druge, kad su nam Politričari takvi da smo ih u tren pročitali. Živio život uz punu litru, dolje Politričari.

za Vašu zabavu pripremio
Jedanod.