Oreš ko vi ć(ovik)? Upitnik
ili nepoznanica koja upućuje na moguću poredbu, u prvom redu onih zaposlenih po
bespućima hrvatskih javnih poduzeća,
državnih ustanova i ko zna di još prikriveno da se nezna, ali i onih šta
na zavodu boga mole da ih se ne zove jer u fušu šišaju misećno toliko love da
neznaju di će sa njon pa ju itaju u apartmane po Splitu i ostalim deluhe
mistima u kojima su se ukazali turisti anke sa druge strane ove balote na kojoj
zdišemo, sa našin novim mandatarom.
Ovega smo mandatara čekali uz
jaslice ove godine. Bilo je oće neće, a na kraju evo ga i dočekali. Oće naš
mandatar oće. Tija bi on. Vidi se iz njegove mimike lica i gestikulacije. Čuje
se iz svake mukom izgovorene rvatske riči. Tija bi reči evo san ti doša moja
voljena Rvatska! Možda vako nekako?:
Bilo kako bilo evo ga
Mandatar. Čudo od čovika. Virujemo da će nas sve izvuči iz ovih govana u koje
smo upali. Nadamo se da će nas njegova aura takniti i mi će mo biti ka i on,
bićemo ka oni na Rexu:
Počeja je naš mandatar strpljivo
i lipo. Pamet mu viri iz očiju. Sve mu sritno bilo i duša i tilo, počeli su
moji iz ekipe inih činiti mu hvalospjeve.
Nije prošlo puno dana kad
odjedanput hladan tuš. Udriti će po rvatskom narodu porezon na nekretnine. Ko
je to reka? Mandatar! Lažeš kurbin sine. P.. ti materina i ćaćina. Oma bi nas
zavadija s našin svecen, našin junakon, našin spasiteljen. Sve si izmislija
govono od čovika, di će on na nas otin porezon. Ka da on nezna da smo sve to
stekli zato šta je bija socjalizam, jednoumlje, totalitarizam, titoizam,
poltronizam, i šta sve nije bilo. Davali su stanove iz stambenog fonda koji je
postoja jer smo umisto plaća dobivali crkavicu, a ostali dio plaće je iša u oti
fond. Kad bi doša kući nisi moga ništa poduzetnički raditi. Jedino šta si moga
poduzimati je bilo zidati kuću ciglu po ciglu, sam uz pomoć vikend radnika šta
su za janjca na ražnu radili i više i bolje od ovih danas. I kad si od plaće
kroz desetak godina sazida i posoba kuću, prida bi je dici neka je završavaju
kako znaju, a oni bi na istu foru vikendima okončali radove i uselili se.
I bilo bi to sve da nije đava
zamiša karte, pa su počeli dolaziti turisti i akomodavati se po tim kućama.
Neki su isprva tvrdili da im neće fašisti u kuću, misleći pri tome na furešte
iz njemačke i italije, ali kad su vidili
da drugih nema začepili su laprdaru i počeli afitavat ka i drugi.
Od afita su neki sagradili još
koju kuću, a sad kada bi u svom odricanju od usta trebali malo uživati,
mandatar im priti porezon na to što su od oporezovanih plaća stvorili. Ma di to
ima. Nek on udre porez na nekrtenine koje neko kupi sutra, a ne na ove koje smo
sami gradili od '45 do danas.
Ako Vama ili njemu nešto u
svezi toga nije jasno molim da se obratite tekstu pod naslovom “POREZ NA NEKRETNINE ILI OTIMAČINA PO SVAKU CIJENU“, a
pomalo i tekstu: „RAFALNO OPOREZOVANJE IMOVINE, POSEBNONEKRETNINA ILI MOBITELA (bumo videli)“, oba objavljena na Ovom svitu.
Kako se ponovo spominje i
monetizacija preporučamo obraćanje tekstu „KAKO JEPOČELA MONETIZACIJA U NAŠE MALO MISTO“, a o poreznoj represiji tekstu: „ZAŠTO SU DANAS U HRVATSKOJ AKTUALNI ŠERIF OD NONTHINGAMA IFRANJO TAHI? KAKO BI SE PONAŠALI ROBIN HOOD I MATIJA GUBEC DA SU ŽIVI?“
Kad smo već se uvatili
mandatara moran reći da mi se dopalo šta je iša kod bankara u Austriju u
Kill-Bill. Ko je tamo Bill a ko bu Kill vidit ćemo i osjetiti na našoj
vlastitoj koži uskoro. Neki kažu da su na kraju bankarci, među kojima je
navodno bilo i par bankarica, bili zadovoljni sa Oreš ko vi č(ovik)-om, toliko
da su bankarice posli ponoći pivale u sav glas:
naš Oreš ko vi ć(ovik) nije im
osta dužan pa im je otpiva:
Tako su oni raspjevano
okončali sastančić (nisu mogli samit jer je to sastanak najviših predstavnika
nekih država), ili samitić, ako se to nekom više sviđa, pa je naš mandatar opet
negdi otiša a evo ja neman pojma di. Ako vi znate di je molim Vas javite mi.
Neznan više ništa sam, ka ni većina nacije. Osjećamo da nam triba naš mandatar
stalno biti tu, da nas tješi. Da nam ulijeva povjerenje i snagu da nastavimo. Inače
bi se čini mi se cijela nacija, ispaćena, jadna skonšumana, skljokala i
odustala od sudjelovanja u daljnjim svakovrsnim mrcvarenjima i mučenjima.
Nadam se da će naš Oreš ko vi
ć(ovik) istrpiti sve i da neće posustati u nakani da nam pomogne, te da od
njega nećemo ćuti:
